Nedeljno pojedemo jednu kreditnu karticu! | WWF

Nedeljno pojedemo jednu kreditnu karticu!



Posted on 13 June 2019
Graphic for Global Plastic Diet Campaign
© Grey
Univerzitet Njukasl, Australija - Nedeljno u sebe unesemo oko pet grama plastike, što je proporcionalno količini plastike u jednoj kreditnoj kartici, pokazuje novo istraživanje sprovedeno na australijskom Univerzitetu Njukasl. U njemu se navodi da svaka osoba nedeljno unese oko 2000 komadića plastike u svoje telo, što na mesečnom nivou iznosi 21 gram, a godišnje doseže količinu od čak 250 grama.
 
Istraživanje pod nazivom „Bez plastike u prirodi: procena ljudske konzumacije plastike iz  prirode“ (No Plastic in Nature: Assessing Plastic Ingestion from Nature to People“) je prva globalna analiza koja koristi podatke iz više od 50 različitih istraživanja sa temom ljudske konzumacije mikroplastike. Rezultati tog istraživanja su izuzetno važni za shvatanje uticaja plastičnog zagađenja na ljude, te potvrđuju hitnost konkretnog delovanja u svrhu smanjenja negativnih uticaja na ekosisteme.
 
Istraživanje ispituje štetnost plastičnog zagađenja za ljudsko zdravlje, ali moramo uzeti u obzir da su uticaji plastike puno širi problem, koji se može rešiti jedino uticajem na izvor plastičnog zagađenja. Ako ne želimo da svakodnevno konzumiramo plastiku, moramo da prestanemo da proizvodimo milione tona plastičnih proizvoda, koji na kraju završe u prirodi. Kako bi zaustavili plastičnu krizu moramo podstaći vlade, korporacije i uopšte potrošače na hitno i konkretno delovanje“, ističe generalni direktor WWF International Marko Lambertini.
 
Najveći izvor plastike koju unosimo u telo je voda – kako flaširana tako i ona iz slavine, pri čemu su vidljive ogromne regionalne razlike – dvostruko više plastičnih čestica nalazi se u vodi u SAD-u i Indiji, u odnosu na Evropu i Indoneziju. Neki od prehrambenih proizvoda sa najvišom stopom plastičnih čestica su školjke, so i pivo. Rezultati pokazuju kako je problem plastičnog zagađenja univerzalan i direktno pogađa ljude, zbog čega je neophodno da vlade što pre ponude odgovarajuća rešenja kako bi se sprečilo dospevanje plastike u prirodu i naš lanac ishrane.
 
WWF sprovodi globalnu peticiju kojom se poziva na pravno obavezujući sporazum o zagađenju mora plastikom, a za koju je već prikupio preko pola miliona potpisa. Sporazumom bi se uspostavili nacionalni ciljevi i tražilo transparentno izveštavanje kompanija. Osim toga, sporazum bi trebao osigurati finansijsku i tehničku podršku zemljama sa niskim prihodima, kako bi se povećao njihov kapacitet za upravljanje otpadom.
 
Danas, u vreme podizanja svesti o štetnosti mikroplastike na prirodu, ovo istraživanje po prvi put daje precizan prikaz stope ljudske konzumacije plastike. Razvijanje metode pretvaranja broja čestica mikroplastike u mase, pomoći će u određivanju potencijalnih toksikoloških rizika po ljude“, kaže dr Tava Palanisami, istraživačica na projektu plastike na Univerzitetu Njukasl.
 
Konzumacija plastike samo je jedan od mnogih problema plastične krize. Ona predstavlja veliku pretnju po divlje životinje zbog uplitanja u otpad i uništavanja staništa. Uz sve to, plastično zagađenje ima i štetne ekonomske posledice, sa godišnjim uticajem na morsku ekonomiju u iznosu od 8 milijardi američkih dolara, prema podacima UN-ovog Programa za životnu sredinu (UNEP). 
 
Graphic for Global Plastic Diet Campaign
© Grey Enlarge
Naslovnica izveštaja "Odgovornost kao rešenje za zagađenje plastikom"
© WWF Enlarge
plastic pollution
© shutterstock Enlarge