Recimo NE plastici | WWF

Kreditna kartica nedeljno


Velika je mogućnost da godišnje konzumiramo više od 100.000 komadića mikroplastike.

To je otprilike 5 grama plastike nedeljno, 21 gram mesečno, 250 grama godišnje.

© WWF
© WWF

Kako se to događa?

Osam miliona tona plastike završi u svetskim morima i okeanima svake godine. Oni se izlome u sitne komadiće što zovemo mikroplastikom.

Dovoljno je sitna da uđe u naš lanac ishrane, zajedno s drugim tipovima mikroplastike poput one koja se oslobađa kada peremo našu odeću.

Pet grama nedeljno zvuči ludo. Kako ste to izračunali?


U medijima je bilo više izveštaja o mikroplastici koju konzumiramo - kroz hranu (školjke, med i so), piće (flaširana voda, voda iz slavine i pivo), pa čak i vazduh.

Sarađivali smo sa Univerzitetom u Njukastlu u Australiji kako bismo izračunali približnu težinu prosečne količine mikroplastike koju konzumiramo prema ovim studijama. 

© shutterstock

Je li to štetno po moje zdravlje?

Zapravo, ne znamo. Znamo da plastika nanosi nepopravljivu štetu životinjskom svetu, ali naučnici su tek počeli da istražuju kakav efekat ima na ljudsko zdravlje. Možemo li kategorički reći da utiče na naše zdravlje? Ne. Znači li to da možemo da se opustimo? Apsolutno ne. Uostalom, ne biste se usudili da pojedete kreditnu karticu, zar ne?

Kako zapravo rešiti taj problem?

Dok kažete "ne" slamčicama i koristite vrećicu za višekratnu upotrebu, vi ste napravili prve korake, no vlade i poslovni subjekti su ti koji moraju rešiti ovaj problem. U WWF-u želimo da vlade širom sveta potpišu globalni pravno obvezujući sporazum kojim bi se pojednostavilo korišćenje i odlaganje plastike. I ovde bi poslovni subjekti trebalo da igraju važnu ulogu: na prime - promenom modela proizvodnje i dizajna proizvoda omogućila bi se ponovna upotreba plastike, a ne trenutno odlaganje.

Plastika nije sama po sebi loša; to je izum koji je omogućio značajne koristi za društvo, a u nekim slučajevima čak i za životnu sredinu. Nažalost, način na koji su industrija i vlade upravljale plastikom, te kako ju je društvo pretvorilo u jednokratnu i otpadnu robu, ona se od inovacije pretvorila u planetarnu katastrofu. Naš odnos prema korišćenju i zbrinjavanju plastike mora se promeniti ne samo zbog životne sredine, nego i zbog naše privrede.

Uverite se da se vaš glas čuje. Recite svima, od državnih vlasti do vlasnika kompanija koje često posećujete da želite da rešite ovaj problem.

Ako želite da budete deo naše zajednice aktivista koji rade na rešavanju ovog problema, pridružite nam se. Vlade i kompanije ne mogu da ignorišu stotine miliona glasova.

Vlade širom sveta suviše lako okrivljuju kompanije („koriste plastiku i moraju rešiti ovaj problem“) ili potrošače („oni kupuju plastične proizvode i oni bi trebalo da reše ovaj problem") za ovu krizu.
 
Moramo prekinuti sa svim poricanjima i svi zajedno prihvatiti našu ulogu u ovom problemu. WWF šalje jasnu poruku vladama širom sveta - jedini način kako možemo promeniti ovaj urušeni sistem jeste da podržimo globalni pravno obvezujući sporazum o rešavanju problema plastike. Postojeći pravni okvir koji obuhvata zagađenje morske plastike je neefikasan i ne pruža potrebne alate za delotvoran globalni odgovor na problem. Ovo pitanje se ne može rešiti na nacionalnom ili regionalnom nivou, ili samo putem neobaveznih, dobrovoljnih mera. To zahteva koordinisano međunarodno delovanje, zajedničku odgovornost i zajednički pristup.

WWF poziva države da što pre započnu pregovore o novom međunarodno pravno obavezujućem sporazumu za rešavanje zagađenja mora plastikom.

Plastika je finansijski isplativ, koristan i fleksibilan materijal koji, kada se pravilno koristi, može imati pozitivan ukupni uticaj na sredinu. Ali naši trenutni sistemi proizvodnje ne koriste plastiku na odgovarajući način. Plastiku smatramo jeftinim proizvodom za jednokratnu upotrebu - što je ludo, jer plastika po svojoj prirodi nije lako razgradiva. Traje stotinama godina.
 
Trenutno je često jeftinije za kompanije da kupuju potpuno novu devičansku plastiku (napravljenu iz nafte), umesto da kupuju recikliranu plastiku. Ovaj sistem je pogrešan. Kompanije bi trebale da osiguraju da njihovi modeli proizvodnje nagrađuju ponovnu upotrebu plastike, a ne stalno korišćenje i trenutno odlaganje devičanske plastike. Trebalo bi da prestanu sa beskrajnim poricanjem svoje krivice i tvrdnjama da je to samo problem upravljanja otpadom (tj. „Nije naša krivica što lokalne vlasti ne recikliraju“) i umesto toga da preuzmu odgovornost za materijale koje koriste.
 
Recite brendovima i kompanijama koje podržavate da je vreme da promene način na koji koriste plastiku.