Izveštaj o živoj Planeti 2012 | WWF

Izveštaj o živoj Planeti 2012



Izveštaj o živoj planeti 2012 je pokazao neverovatan pritisak čovečanstva na našu planetu. Koristimo preko 50 odsto više resursa nego što Zemlja može da nam pruži. Do 2030. godine nam neće biti dovoljne ni dve planete!

Naš prirodni kapital opada dok naš ekološki otisak raste. Neophodne su hitne mere i akcije kako bi živeli u skladu sa prirodom.

Srbija i Izveštaj o živoj planeti 2012

Srbija takođe živi iznad mogućnosti svojih prirodnih resursa.

Naše potrebe za prirodnim resursima udvostručile su se od 1966. godine. Kako bismo održali današnji stil života, koristimo 1,5 puta više prirodnih resursa planete nego što bi trebalo. Ako nastavimo da živimo iznad Zemljinih mogućnosti, do 2030. trebaće nam vrednost dveju planeta da bismo zadovoljili svoje godišnje potrebe. No, planetu imamo samo jednu.

Prema podacima iz Izveštaja o živoj Planeti, Srbija troši više prirodnih resursa nego što joj je dostupno. Na primer, kada bi svi na zemlji živeli kao stanovnici Srbije, trebalo bi nam više od jedne planete, tačnije 1,3 planete. Ova vrednost jednaka je globalnom proseku ekološkog otiska. Ako nastavimo sa ovakvim trendom potrošnje, veoma brzo ćemo doći do tačke sa koje povratak neće biti moguć.

U poređenju sa Srbijom, Hrvatska i Bosna i Hercegovina imaju veći ekološki otisak. Stil života u Bosni i Hercegovini iziskuje 1,5 prirodnih vrednosti planete, dok u Hrvatskoj zahteva čak ekvivalent od 2 planete.

Kako nastaje Izveštaj o živoj planeti

Izveštaj o živoj planeti dokumentuje promenu stanja biološke raznovrsnosti, ekosistema i ljudsku potrošnju prirodnih dobara.

Izveštaj spaja dva najobuhvatnija skupa podataka: jedan o stanju biološke raznovrsnosti – “Indeks žive planete” i drugi o ljudskoj potrošnji prirodnih resursa – “Ekološki otisak”.

Prateći divlje vrste, ”Indeks žive planete” takođe prati i zdravstveno stanje ekosistema. Od 1970. godine Indeks se smanjio za 30 procenata. Taj globalni trend ukazuje na to da prirodne ekosisteme uništavamo kao nikada ranije u ljudskoj istoriji.

“Ekološki otisak” prati područje biološki produktivne zemlje i vode potrebne da osigura ekološke resurse i servise – hranu, vlakna i drvo, zemljište na kojem će se graditi kao i zemljište koje će apsorbovati ugljen-dioksid (CO2) oslobođen spaljivanjem fosilnih goriva. Podaci o ekološkom otisku pokazuju nam da čovečanstvo živi iznad kapaciteta koje proizvodi planeta.

Deset zemalja s najvećim ekološkim otiskom po osobi su: Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Danska, Belgija, Sjedinjene Američke Države, Estonija, Kanada, Australija, Kuvajt i Irska.

Zemlje koje ne kontrolišu dobro svoju potrošnju prirodnih resursa rizikuju svoj razvoj. One zemlje koje su u mogućnosti da pruže najbolji kvalitet života, a sa najnižim ekološkim otiskom neće samo služiti globalnom interesu, nego će postati i vođe u svetu ograničenih resursa.

Izveštaj o živoj planeti takođe pokazuje da se visok otisak i visoki stepen potrošnje ne odražavaju na višem nivou razvoja.

Za borbu sa najhitnijim problemima na planeti, WWF, pre svega, zahteva povećanje površine zaštićenih područja i da se zaustavi preterano korišćenje vode i fragmentacija slatkovodnih sistema.

Takođe je do svakog od nas da u svakodnevnom životu brinemo za prirodu koja nas okružuje i da razmišljamo o tome kako naš način života utiče na prirodu, npr. način na koji koristimo vodu i struju.