Kako nastaje Izveštaj o živoj planeti
Izveštaj o živoj planeti dokumentuje promenu stanja biološke raznovrsnosti, ekosistema i ljudsku potrošnju prirodnih dobara.
Izveštaj spaja dva najobuhvatnija skupa podataka: jedan o stanju biološke raznovrsnosti – “Indeks žive planete” i drugi o ljudskoj potrošnji prirodnih resursa – “Ekološki otisak”.
Prateći divlje vrste, ”Indeks žive planete” takođe prati i zdravstveno stanje ekosistema. Od 1970. godine Indeks se smanjio za 30 procenata. Taj globalni trend ukazuje na to da prirodne ekosisteme uništavamo kao nikada ranije u ljudskoj istoriji.
“Ekološki otisak” prati područje biološki produktivne zemlje i vode potrebne da osigura ekološke resurse i servise – hranu, vlakna i drvo, zemljište na kojem će se graditi kao i zemljište koje će apsorbovati ugljen-dioksid (CO2) oslobođen spaljivanjem fosilnih goriva. Podaci o ekološkom otisku pokazuju nam da čovečanstvo živi iznad kapaciteta koje proizvodi planeta.
Deset zemalja s najvećim ekološkim otiskom po osobi su: Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, Danska, Belgija, Sjedinjene Američke Države, Estonija, Kanada, Australija, Kuvajt i Irska.
Zemlje koje ne kontrolišu dobro svoju potrošnju prirodnih resursa rizikuju svoj razvoj. One zemlje koje su u mogućnosti da pruže najbolji kvalitet života, a sa najnižim ekološkim otiskom neće samo služiti globalnom interesu, nego će postati i vođe u svetu ograničenih resursa.
Izveštaj o živoj planeti takođe pokazuje da se visok otisak i visoki stepen potrošnje ne odražavaju na višem nivou razvoja.
Za borbu sa najhitnijim problemima na planeti, WWF, pre svega, zahteva povećanje površine zaštićenih područja i da se zaustavi preterano korišćenje vode i fragmentacija slatkovodnih sistema.
Takođe je do svakog od nas da u svakodnevnom životu brinemo za prirodu koja nas okružuje i da razmišljamo o tome kako naš način života utiče na prirodu, npr. način na koji koristimo vodu i struju.
