Uticaj globalnog zagrevanja na Arktiku nadmašuje predviđanja | WWF

Uticaj globalnog zagrevanja na Arktiku nadmašuje predviđanja



Posted on 08 October 2009
You can help stop global warming. Polar bear. WWF Finland.
© WWF
Gland, Švajcarska (02. septembar 2009) – Prema najnovijem izveštaju WWF-a, zagrevanje na Arktiku može dovesti do toga da četvrtina svetske populacije bude izložena poplavama, može prouzrokovati značajno povećanje emisija ugljen-dioksida iz velikih rezervoara ugljenika i dovesti do ekstremnih promena klime na globalnom nivou.

Posledice klimatskih promena na Arktiku: Izveštaj o globalnom uticaju, objavljen danas, daje kratak prikaz kobnih posledica globalnog zagrevanja na Arktiku koje su daleko gore od predviđenih. Ovaj neverovatan izveštaj koji su potvrdili stručnjaci iz ove oblasti okupio je vrhunske naučnike iz oblasti klime koji su dali svoju procenu trenutnog zagrevanja na Arktiku.

“Njihovi zaključci su prilično otrežnjujući,” rekao je Dr. Martin Somerkorn, viši savetnik za klimatske promene u okviru WWF Arktičkog Programa. “Prema ovom izveštaju, zagrevanje na Arktiku nije samo lokalni već i globalni problem.”

“Jednostavno rečeno, ako ne budemo održali hladnoću na Arktiku, posledice će trpeti ljudi širom sveta.”

Izveštaj pokazuje da će brojne posledice klimatskih promena na Arktiku – negativne posledice prouzrokovane zagrevanjem - daleko ozbiljnije uticati na globalne klimatske promene nego što je to predviđeno pojedinim skorašnjim procenama, uključujući i procenu Međuvladinog panela za klimatske promene iz 2007. godine.

Dramatično otapanje leda prouzrokovano zagrevanjem na Arktiku, koje je dvaput veće u odnosu na ostatak sveta, uticaće na atmosfersku cirkulaciju kao i vreme na Arktiku i šire. Predviđa se da će ovo prouzrokovati promene temperature i režima padavina u Evropi i Severnoj Americi utičući pri tom na poljoprivredu, šumarstvo i vodosnabdevanje.

Štaviše, zaleđeno zemljište i močvarne površine na Arktiku sadrže dvaput više ugljenika u odnosu na njegovu koncentraciju u atmosferi. Kako se zagrevanje na Arktiku bude nastavljalo tako će se i zemljište sve više otapati i u sve većim količinama ispuštati ugljenik u atmosferu u vidu ugljen-dioksida i metana. U poslednje dve godine došlo je do porasta nivoa atmosferskog metana, izrazito snažnog gasa sa efektom staklene bašte, a pretpostavlja se da je uzrok tome zagrevanje tundri na Arktiku.

Zaključak iz izveštaja WWF-a koji predstavlja prvu procenu ove vrste, koja je sudbinu ledenih pokrivača Grenlanda i Zapadnog Antartika uključila u globalnu projekciju nivoa mora, jeste da će do 2100. doći do porasta nivoa mora za više od jednog metra - što je dvostruko više od onoga što je 2007. predviđeno procenom Međuvladinog panela za klimatske promene u koju nije bio uračunat doprinos ledenih pokrivača. Smatra se da će poplave u područjima uz obalu uticati na više od četvrtinu svetske populacije.

“Ovaj izveštaj pokazuje da moramo hitno reagovati i zaustaviti emisije gasova sa efektom staklene bašte dok još možemo,” izjavio je Somerkorn. “Ako dozvolimo da dođe do prevelikog zagrevanja na Arktiku, sumnjam da ćemo negativne posledice uopšte moći da kontrolišemo”.

WWF se pridružio drugim nevladinim organizacijama u cilju kreiranja modela sporazuma o klimatskim promenama koji će svetu biti predstavljen u Kopenhagenu u vidu plana za smanjenje emisija koji je neohodno ostvariti kako bi se izbegle negativne posledice klimatskih promena na Arktiku.

“Moramo reagovati na signale sa Arktika i ovog decembra u Kopenhagenu preduzeti neophodne mere u cilju postizanja sporazuma koji će brzo i efikasno ograničiti emisije sa efektom staklene bašte,” rekao je Džejms Lip, generalni direktor WWF International.

U decembru 2009. godine predstavnici vlada 191 države susrešće se u Kopenhagenu, u Danskoj, gde će održati poslednju rundu pregovora povodom novog globalnog sporazuma o klimatskim promenama. Prvi period važećeg sporazuma o klimi, tzv. Kjoto protokol-a ističe za tri godine, tj. decembra 2012. Pregovori u Kopenhagenu imaju za cilj uspostavljanje novog pravnog okvira za globalnu akciju protiv klimatskih promena počev od 2013. godine.

Prema WWF-u, ovaj okvir treba da zagarantuje brže i veće smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u industrijski razvijenim zemljama, kao i omogući finansijska sredstva zemljama u razvoju za borbu protiv klimatskih promena.
You can help stop global warming. Polar bear. WWF Finland.
© WWF Enlarge