Hidroelektrane na Zapadnom Balkanu - ko zarađuje, a ko plaća? | WWF

Hidroelektrane na Zapadnom Balkanu - ko zarađuje, a ko plaća?



Posted on 26 September 2019
MHE Jovanovići, reka Panjica, opština Arilje, pokrenuto klizište, zatrpan reččni tok, avgust 2019
© Nataša Milivojević
Prag, Subotica, Beograd, 26. septembar 2019. godine - Finansijski podsticaji za male hidroelektrane na Zapadnom Balkanu doprineli su neodrživom razvoju sektora i izazvali štetu po životnu sredinu. Koristi od subvencija imaju bogati poslovni ljudi koji su bliski vlastima ili čak učestvuju u vlasti, dok je doprinos proizvodnji električne energije skroman, otkriva nova studija koju je objavio CEE Bankwatch Network.
 
Podstaknut velikodušnim fid-in tarifama, broj hidroelektrana ispod 10 MW u zemljama Zapadnog Balkana se između 2009. i 2018. godine učetvorostručio, sa 108 na najmanje 488. U Srbiji je 2018. gotovo polovina podsticaja namenjenih obnovljivim izvorima energije išla malim hidrolektranama – nešto manje od 25 miliona EUR – dok je 116 elektrana proizvelo tek 0,8% od ukupno proizvedene električne energije.
 
Krajnje je vreme da se u Srbiji okončaju subvencije za male hidroelektrane. Vlada bi morala da ukine podsticaje za zrele tehnologije kao što je hidroenergija. Podrška je potrebna samo tehnologijama koje se još uvek razvijaju i za koje se očekuje da će troškovi dalje da padaju, poput energije sunca i vetra“, ističe koordinator za hidroenergiju iz CEE Bankwatch Network Igor Vejnović.
 
Pored malih hidroelektrana (MHE), Srbija i dalje pruža značajne direktne subvencije za proizvodnju uglja: 287,10 miliona evra u periodu između 2015–2017. [1] Sa druge strane, podrška solarnoj energija je ograničena, sa gornjim pragom od 10 MW instalisanog kapaciteta koji trenutno dobija podsticaje.
 
Imajući u vidu da je Srbija u svojoj proizvodnji struje zavisna od uglja, moraju se pažljivo odrediti pravila za podsticanje razvoja obnovljivih izvora energije kako bi se izbegao otpor javnosti i usporavanje energetske tranzicije. Potreban je efikasan i transparentan sistem subvencionisanja zasnovan na otvorenoj konkurenciji i aukcijama kako bi se obezbedili pristupačni i proporcionalni podsticaji”, kaže Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).
 
Ekspanzija malih hidroelektrana je izazvala otpor javnosti širom regiona jer su reke i potoci, koje se često nalaze u ekološki vrednim i zaštićenim oblastima, preusmerene u cevi, ostavljajući korita reka često sasvim suvim. Investitorima se omogućava da grade bez građevinske dozvole kao u slučaju MHE Jovanovići kod Arilja ili bez rešenja Zavoda za zaštitu prirode kao u slučaju šest MHE u regionu Bosilegrada, od kojih su tri izgrađene i dobijaju subvencije. [2]

Subvencije za male hidroelektrane doprinose uništavanja prirode i podstiču društvene tenzije bez stvaranja značajne količine energije. Činjenica je da su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale da će primenjivati pravila o subvencijama Evropske unije potpisivanjem Ugovora o Energetskoj zajednici i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.  Pozivamo vladu da se pridržava ovih pravila koja su namenjena kako bi se smanjili troškovi subvencionisanja, ali uključuju i uslove ekološke održivosti u budućem sistemu aukcija za podsticaje”, ističe Petra Remeta iz WWF Adria.
 
Pored toga što izazivaju štetu, subvencije za male hidroelektrane su izgubile kredibilitet budući da od njih profitiraju dobro povezani poslovni ljudi. U Srbiji su kompanije povezane sa Nikolom Petrovićem, kumom predsednika Aleksandra Vučića, među glavnim korisnicima podrške. U regionu Bosilegrada, na rukovodećem mestu u privrednom društvu koje je korisnik subvencija, bio je osuđeni član Šarićeve grupe.

Izveštaj možete preuzeti sa desne strane.
 
Napomene za urednike:
 
[1] Podaci o direktnim subvencijama za ugalj su preuzete iz izveštaja Sekretarijata Energetske zajednice koji je objavljen u junu 2019, i dostupan na engleskom jeziku na sledećoj adresi: https://energy-community.org/dam/jcr:23503de3-fccd-48f8-a469-c633e9ac5232/EnC_Coal_Study_092019.pdf
 
[2] Informacije o ovim i drugim slučajevima koji su predstavljeni u poglavlju izveštaja o Srbiji su prikupili i prethodno objavili istraživački novinari, između ostalih, CINS-a i Insajdera, kojima se srdačno zahvaljujemo.
 
MHE Jovanovići, reka Panjica, opština Arilje, pokrenuto klizište, zatrpan reččni tok, avgust 2019
© Nataša Milivojević Enlarge
MHE Jovanovići, Panjica, opština Arilje, porušena riblja staza i pokrenuto klizište, avgust 2019.
© Nataša Milivojević Enlarge
MHE Jovanovići, reka Panjica, opština Arilje, vodozahvat sa ribljom stazom, mart 2019.
© Nataša Milivojević Enlarge