Okeani, mora i obale | WWF

Okeani, mora i obale



 rel=
Talasi. Tenerife, Kanarska ostrva, Španija.
© Anton Vorauer / WWF

Zemlja, naša vodena Planeta

Okeani prekrivaju 71% površine naše planete i čine do 95% prostora koji je pogodan za život.

Kotrljajući talasi, staklena mirnoća ili hladan led koje vidimo na površinama okeana kriju zadivljujuću raznovrsnost podzemnih svetova – od suncem obasjanih koralnih grebena do tamnih brazda abisala, od šuma džinovskog kelpa do zajednica školjaka grupisanih oko vrućih hidrotermalnih izvora, od plimskih mangrova do prostranog otvorenog okeana.
 
© WWF / Songpol Tippayawong
Novi koralni greben otkriven na Tajlandu u Februaru 2006.
© WWF / Songpol Tippayawong
Aerial view of an island in the Great Barrier Reef, Australia. rel=
Ptičija perspektiva ostrva Veliki koralni greben, Autralija.
© WWF / Martin HARVEY
Bogata biološka raznovrsnost

Život je nastao u okeanima i nastavlja da postoji u njihovim raznolikim staništima. S više od stotinu miliona vrsta – od najveće životinje koja je ikada živela na Zemlji, plavog kita, do najsitnijih bakterija – morska bioraznovrsnost daleko nadmašuje onu na kopnu. A nove vrste se otkrivaju stalno.

Ključna uloga za život na kopnu…

Okeani takođe imaju velik uticaj na nas, ljubitelje kopna. Oni proizvode 70% našeg kiseonika, apsorbuju toplotu i redistribuiraju tu toplotu širom sveta i tako imaju dominantni uticaj na svetski vremenski sistem.

…i veliki uticaj na ljudsku istoriju

Okeani su takođe imali veliki uticaj na ljudsku istoriju, kulturu i živote, a i dan-danas imaju. Hranimo se njihovim resursima, sunčamo na njihovim plažama, plivamo u njihovim talasima, ronimo u njihovim lepotama, šaljemo svoju robu i neobrađene materijale po njihovoj površini i eksploatišemo minerale i naftu sa njihovog bogatog dna. Retki su ljudi koji nisu na neki način pod uticajem okeana, čak i ako nikada u životu nisu imali priliku da ga vide uživo.

Peticija za očuvanje Velikog koralnog grebena

 
© WWF
Velikom koralnom grebenu, području UNESCO Svetske baštine u Australiji, i 6 milijardi dolara vrednom turizmu zasnovanom na lepoti ovog legendarnog prirodnog područja preti uništenje usled planova vlada Kvinskenda i Australije za izgradnju terminala za utovar uglja, povećanje špedicije i slabljenje zakona o zaštiti priobalnih zona.

Pridružite se milionima građana i potpišite peticiju kojom se traži od Odbora za Svetsku baštinu pri UNESCO da zaštiti Veliki koralni greben zbog svih ljudi na svetu kojima je do njega stalo! Preduzmite akciju u borbi za Greben - jednu od najznačajnijih bitki za zaštitu životne sredine koju je svet ikad video!

Priobalje – jedno od biološki najbogatijih područja na Zemlji

Samo 10% okeanskog okruženja čini priobalje. Uprkos tome upravo je ova zona dom za više od 90% morskih vrsta. Na primer, od 13.200 poznatih vrsta morske ribe, čak su 80% priobalne.

Zona obale ima najviše hranjivih materija od svog morskog okruženja. Zahvaljujući sunčevim zracima koji prodiru kroz plitke vode, biljke u moru mogu rasti, a morsko tlo dom je brojnim organizmima. Kao rezultat toga, razvio se veliki broj izuzetno produktivnih i složenih obalskih ekosistema.

Ne samo da u tim ekosistemima postoji velika raznovrsnost života, nego mnogi služe i kao mrestilišta za većinu vrsta koje nastanjuju otvoreno vode. Ti ekosistemi takođe štite obale od erozija koje izazivaju jake oluje, odnosno snažni talasi poput tsunamija.

Obale imaju i velik uticaj na ljude. Prema UN-u, oko 3,6 milijardi ljudi, odnosno 60% ukupne svetske populacije, živi u priobalju. Oko 80% svih turističkih mesta nalaze se u obalskom području. Većina dobara koje izvlačimo iz okeana, od ribe do ulja ili nafte, dolazi iz obalskih područja. Obalski ekosistemi takođe obezbeđuju brojne ekosistemske usluge koje pomažu ljudima širom sveta.
 
© Jurgen Freund / WWF
Pošumljeno područje mangrova. Filipini.
© Jurgen Freund / WWF